O TRANZICIJI

Piše Prof. Dr Ivo Marinić

Tranzicija (prelaz) je pojam kojim se označava prelaz zemlje iz komandne – planske ekonomije u tržišnu ekonomiju, odnosno iz socijalizma u kapitalizam kao oblik društvenog uređenja.
Međutim, pojam tranzicije u svim zemljama jugoistočne Europe na kraju xx i na početku xxi veka u suštini označava pljačku, nepravdu i prevaru, uz prisustvo vlasti..
Neki ljudi koji su danas enormno bogati, a pre tranzicijskih promena nisu imali ni bicikla (kako to slikovito navodi jedan političar sa prostora bivše Jugoslavije), izgradili su sopstvene imperije na tuđem novcu i tuđoj imovini. Njihov „patriotizam“ tokom tog perioda naplaćivan je pozamašnim sumama narodnog novca, u početku navodno za odbranu naroda a u stvarnosti za sopstveno bogaćenje, za gomilanje dragocenosti, stanova, automobila, a kasnije za kupovinu devastiranih preduzeća izgrađenih na mukama i znoju razvlašćenih radnika.
U tranzicionim zemljama su najčešće jednostranom odlukom vlasti, građani razvlašćeni društvenog vlasništva i ono je pretvoreno u državno. Nakon toga to vlasništvo država je počela prodavati, deliti i darivati podobnim pojedincima. Kada su ti navodni kupci i podobni pojedinci postali vlasnici imovine koja je bila svojina svih građana, uz pomoć vladajuće oligarhije, počelo je smanjivanje raznih prava građana, pogotovo radnika. Cinično je da oni koji su prisvojili društveno vlasništvo, to jest razvlastili građane i postali velike gazde sa njihovim vlasništvom, sada postavljaju svoja pravila i sve više smanjuju ranije dostignuta i ostvarena građanska i radnička prava u društvu.
U sadašnjem trenutku, u tranzionim zemljama postoji realna opasnost da se zanemare socijalna prava radnika, da se profit tretira kao vrhunska vrednost, a radnici kao potrošna roba.
Privatizacija u tranzicionim zemljama sprovedena je korišćenjem različitih metoda i modela, ali je njihova primena u praksi uvek imala za posledicu bogaćenje malog broja pojedinaca a siromašenje velikih delova društva.
Novi vlasnici kapitala diktiraju državnoj vlasti svoje uslove radi povećanja profita. Socijalna prava velikog broja radnika i stanovništva se sužavaju ili se suspenduju i na taj način prisvajaju nove i nove sume narodnog dohotka od strane moćnih pojedinaca stasalih na uzurpiranoj imovini.
Sadašnji kapitalizam u tranzicionim zemljama neki ekonomski analitičari nazvaju „burazerski kazino kapitalizam“. Osobine su mu bezdušna pljačka, otimačina, prevara građana, obesmišljavanje institucija, stvaranje feudalnih kasta i kockanje feudalaca sa životima svojih podanika. Istorija nas uči da se ovakav oblik kapitalizma najčešće završava u revolucijama. Po svetu se javljaju fašistiški pokreti ali i nastaju novi komunistički pokreti. Neoliberalizam stvara socijalne uslove koji pogoduju narastanju totalitarnih režima. Ako hoćemo da izbegnemo svetske ekonomske i društvene katastrofe, moramo iz temelja menjati sadašnji neolibaralni kapitalizam, u skladu sa civilizacijskim dostignućima društva, ekonomskom i socijalnom pravdom, a ne razvijati njegovu destruktivnu prirodu.