TRIBALIZAM

TRIBALIZAM


Socijalna struktura plemena može se značajno razlikovati od slučaja do slučaja, ali, zbog male veličine plemena, njegova socijalna struktura je uvek relativno jednostavna, sa malo značajnih društvenih razlika između pojedinaca – pripadnika plemena. Većina plemena ima samo nejasan pojam privatne svojine, a mnoga ga uopšte nemaju. Tribalizam je prvi socijalni sistem u kome su ljudska bića do tada živela, i to je trajalo mnogo duže nego bilo koja druga vrsta društva do danas.
Pojam tribalizam označava posedovanje jakog kulturnog ili etničkog identiteta člana jedne grupe koji ga izdvaja od članova druge grupe. Ovaj fenomen je neophodan preduslov za članove plemena, odnosno za individualni osećaj plemenskog identiteta.
Antropološka rasprava o ratu između plemena ostavlja otvoreno pitanje da li je plemenski rat imanentna karakteristikama tribalnog društva ili je to anomaliju koja se može pojaviti samo u određenim okolnostima, kao što su oskudni resursi ili nedovoljna proizvodnja hrane.
Tribalizam se razvijao u skladu sa ljudskom evolucijom. Ljudi su društvena bića i nisu dovoljno osposobljeni za samostalni život. Tribalizam i etnocentrizam zahteva da se pojedinci podčine grupi, što ih isključuje od prilaska drugim grupama. Konflikti u plemenskim društvima ne rešavaju se u skladu sa normama civilizovanog ratovanja.
Podele zmeđu plemenskih grupa podstiču njihove međusobne interakcije na osnovu altruizma (pozitivne interakcije sa nepovezanim članovima) matične selektivnosti (pozitivne interakcije sa povezanim članovima) ili nasilja (negativne interakcije). Dakle, grupe sa jakim osećajem jedinstva i identiteta mogu da imaju koristi od izbora ponašanja od zajedničke imovine i zajedničkih resursa. Zbog toga imaju tendenciju da se suprotstavljaju članovima izvan svog plemena, da deluju nasilno protiv članova izvan tog plemena. Na taj način se pojačavaju šanse za međusobne sukobe.
Prema studijama Robina Danbar sa Univerzitetu u Liverpulu, i Malcolm Gladuell-a, "tribalizam" je u izvesnom smislu neizbežna činjenica ljudske neurologije, zato što ljudski mozak nije adaptiran da radi sa velikim populacijama. Iznad populacije od 150 pojedinaca, ljudski mozak mora da pribegava nekim kombinacijama hijerarhijskih shema, stereotipa, i drugih modela pojednostavljivanja razumevanja većeg broja ljudi.
Složena društva (i korporacije) se za organizaciju i preživljavanje, uz sva ograničenja, oslanjaju na plemenske instinkte svojih članova. Predstavnička demokratija se oslanja na sposobnost predstavnika "plemena" da organizuju svoje saplemenike i bave se problemima celog "svog" naroda. Bavljenje demokratskih predstavnika nacionalnim problemima razvijano je tokom duge evolucije čoveka, najpre na malom plemenskom nivou a kasnije na nivou država različitih veličina što je dovelo do njihove visoke efikasnosti i korisnosti.
Međutim, mnoge političkih napetosti u savremenim društvima proizilaze iz nastojanja da nacionalne države koriste plemenske vrednosti egalitarizma i jedinstva. Današnje nacionalne a naročito građanske države su brojno mnogo veće od plemena, pa su u plemenskom smislu bezlične (građanske) i na njih se ne mogu primenjivati pravila plemenskih društava.
U društvu sa poremećenim sistemom vrednosti, mnoge važne društvene funkcije mogu zauzeti ljudi tribalnog morala i skromnih radnih sposobnosti. Kasnije se, sa tih društvenih funkcija, manipulacijama, na krilima plemenskog morala, stiču razne nove privilegije, profesionalni i društveni status i materijalne koristi, što stvara prostor za novo napredovanje, promocije i viši materijalni status
. Da bi opstali i zauzeli viša mesta u društvenoj hijerarhiji, ljudi tribalnog morala koriste svoje trenutne pozicije i nepovoljne uslove u okruženju da profesionalno onemoguće one sa visokim moralnim i profesionalnim kvalitetima u ostvarivanju sopstvenih rezultata rada, ali i u ukazivanju na nedostatke pojedinaca - nosilaca tribalnog morala, lažne vrednosti, lažne promocije, male i loše radne rezultate.
U društvu poremećenog sistema vrednosti moguće je da se sa ispodprosečnim ličnim rezultatima ostvaruje visoka " kompetentnost". Taj visok stepen " kompetentnosti" zasniva se, najčešće, na prisvajanju rezultata rada drugih - zavisnih pojedinaca. Za uzvrat, ovi zavisni pojedinci se nagrađuju raznim povlasticama koje pojedinac tribalnog morala može da dodeljuje na osnovu svog položaja.
Većina učesnika u ovim transakcijama tipa "trange – frange" je zadovoljna sa rezultatima razmene i nalazi svoj interes u ovom tipu transakcija. Onaj ko ne bi pristajao na ovaj tip transakcija bivao bi izložen neviđenoj harangi, napadima na moralni, profesionalni i intelektualni integritet i autoritet. Za taj tip harangi opet se nalaze pomagači u istoj grupi ljudi koji "verno" služe.
Uzurpacija se ostvaruje na njihovu zajedničku korist a na štetu trajnih ljudskih vrednosti, moralnih i materijalnih interesa ljudi od integriteta.
Često se mogu čuti tvrdnje da je taj tip uzurpatora nastao u njihovoj ranoj mladosti, u dečaštvu ili devojaštvu, tokom školovanja, prvog službovanja, da bi svoju punu afirmaciju doživeo sa razmahom fašizma. Sa razmahom fašizma nema razloga za strahovanje od eventualne odgovornosti za uzurpacije i razne vidove prisvajanja tuđeg. U ambijentu ranog stadijuma fašizma važno je biti na pravoj strani u pravom trenutku, uz svoj klan, svoje pleme, naciju, državu (bez obzira na stvarni kvalitet i sadržaj) i sistemom trange – frange sticati pozicije, poverenje klana, plemena, patrije, nacije i, iznad svega, sticati materijalna dobra. Naravno na štetu onih koji su izvan klana.
Ovakvo ponašanje je tipično za predindustrijski, feudalni tip društva, u sredinama koje je zaobilazio industrijski tip razvoja i zamena plemenskog sistema vrednosti sa sistemom vrednosti građanskog društva.
Feudalni tip društva zasnovan je na plemenskom moralu i plemenskom (tribalnom) sistemu vrednosti. Ono što nije dozvoljeno prema pripadnicima svog plemena, dozvoljeno je i čak poželjno ponašanje prema pripadnicima drugih plemena. U sopstvenom plemenu nije dozvoljeno lagati, obmanjivati, krasti, ubijati, silovati, a sve to je poželjno činiti prema pripadnicima drugih plemena. Na plemenskom (tribalnom) moralu iznikli su fašizam, nacizam, šovinizam, najopasnije bolesti savremenog društva. Rastakanje države započinje sa afirmacijom tribalnih vrednosti, plemenskog morala i potiskivanjem sistema vrednosti građanskog društva. Pripadnost plemenu obezbeđuje zaštitu od pošasti koja se zove "drugo pleme", a za tu zaštitu treba položiti na "oltar otadžbine" svoju individualnost, individualnu slobodu, pa i život ako to od tebe traži "otadžbina", odnosno tribalna (plemenska) elita.
Potiskivanje sistema vrednosti građanskog društva pred najezdom tribalnog morala oličenog u kvazi intelektualnoj eliti (verskoj, naučnoj, umetničkoj, političkoj, partijskoj, vojnoj, činovničkoj i sl.) omogućuje vođenje plemenskih ratova, komadanje svega i svačega i prisvajanje tuđeg od iste te elite, odnosno od istih tih klanova.