Na Kruškinoj stranici
'IMNA
Odsanjo: Fuker
Sinoć sanjam kako ja stojim kano klisurina. Jestel ikad stojali tako? Odpadaju krsta sve u 16 brale moj. Al’ šta ćeš, sva mjesta rasprodana, Brena i oba ‘Alida došli, stajat valja ili ne valja, jer ako ne valja ondak – dub se lama. A kad dub se lama jao si ga nama. I eto. Došla taka vremena, dub se lama a Dalaj se ne lama.
Pa se on ko malo djete naljuti i kaže neću se više igrat’ . Čuj nećeš se igrat a ‘vamo propagiraš umijeće sreće…tc tc…sumljivo mi to bijaše pogotovo kad ugledah evnuhe kako se ko po zapovjedi svi uhvatiše za stvar koju zvanično ne poseduju.
A ja jadan pošto imam za šta, uhvatim se, ni kriv ni dužan, za riječ naših djedova. I bi dobro. A onda su neki sinovi navrnuli ‘nako niotkuda pa su se počeli biti, ne bukvalno oni, nego počela su se njihova srcad bit’ za narod. A neka i za puk. Pukim slučajom.
I dok su se srcad bila za svoj narod vizavi sinova došli su, a ko drugi nego, du’ovi. I to slAvenski. Ili bijaše slOvenski. E jebiga ne znam sad koji. ( Znam da su se prijateljski razišli, a ne ko mi, stoka).
I viču du’ovi slOvenski il’ slAvenski da će živjeti duuugo duuugo, morebit’ i vjekov'ma, a ja u sebi mislim ‘oćete ‘oćete…al’ u mudima. Evnuskim.
Još se du’ovi, vid’ ti mangupa, izrugivaju i zarivaju pa pjevaju da dzaba ,brate, prijete i ponori pakla a bogami i vatra groma. Izmedju ovoga dvoga ja se najvise bojim ponora groma. Toga bi se jamačno i du’ovi uplašili, al’ ko’ sam ja da im ablendujem I sufliram. Ja samo stojim kano klisurina evo već ima jedno 2-3 sata.
Pošto nam ponori nisu ućerali, da prostite, straj u kosti, neko reče: Ko zadnji pogleda gore magarac bijo !!!
A mi ko po komandi digli smo pogled na gore a kad tamo imali smo šta i vidjet’. Jedan od du’ova zaželio da se nad nama podje sve raznosit’ pa pozv’o vjetar. ( Al’ pod uslovom da ne bude jebivjetar). Čula to bura, pa reče (ko biva) ko to pravi račun brez krčmara !?!? , pa odluči da raznese šta se raznjet’ more al’ ne bi ništa od toga, nema se šta raznjeti ni na nebu ni na zemlji (zapjeva Momčilo u pozadini) , ukradeno i razneseno ranijeh devedesetih.
I naljuti se bura, popizdi totalno, pa se od sve te ljutine zemlja trese (nek se trese), a stijene se okupiše ponovo sve za Zoricom, zapjevaše more, more pa popucaše.
Šta se more reć’ na kraju ? Ko ima domovinu on je izdajica. Ne, k’o izda izdajicu on je proklet u domovini. Ne, domovina je prokleta sa svojim izdajicama. Il’ treba onu sa himelaja od starih mudraca: pizda k’o izda !
(nastalo iz revolta prema novom svjetskom poreDku i silama…..onijem nečistim).
